Baza tekstova iz oblasti politike, kulture i psihoanalize
 
Ime i manipulacija: Kodeks srpskih medija i povezanih grupa 2001–2016 Foto: Oksana Toskić
Facebook Twitter Google
22.12.2017 / Prikazi

Ime i manipulacija: Kodeks srpskih medija i povezanih grupa 2001–2016

Saopštenje izdavača

Izdavačko preduzeće Publisher iz Beograda s ponosom objavljuje da se dugo očekivana knjiga Ištvana Kaića „Ime i manipulacija – kodeks srpskih medija i povezanih grupa 2001–2016“ od 22. decembra nalazi u prodaji širom Srbije i Crne Gore.

Ova kapitalna knjiga predstavlja do sada najobimniji, najdokumentovaniji i najstudiozniji prikaz kritike rada medija i njihovog odnosa prema vlastima na prostoru dve države, ali i prema društvu u celini od početka novog milenijuma do današnjih dana, s centralnim akcentom na period od 2001. do 2003. godine i na period od 2014. do 2016. godine.

U knjizi je u šest ogleda prikazan proces razvijanja i taloženja negativnog značenja koje su u proteklih gotovo dvadeset godina preko medija konkretno poprimila imena Zorana Đinđića, Vladimira Popovića, Stanka Subotića, Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića. Na osnovu toga je, kao ključna za srpske i crnogorske medije, ali i za medijsku sferu uopšte, izvedena definicija njihovog rada koja se, prema Kaićevom ubeđenju, uvek ogleda u odnosu pojma imena i manipulacije nad njim.

Autor pokazuje da su pomenuta imena među najnegativnijim u medijskom polju Srbije i Crne Gore, da se ona međusobno često povezuju i u istom kontekstu ponavljaju već dugi niz godina, te da je na taj način o njima stvorena „fundamentalna neravnodušnost“ među konzumentima medija. „To je, drugim rečima, značilo da sam uspeo da ocrtam svojevrsnu crnu rupu u kojoj sva profesionalna načela novinarstva na ovim prostorima najednom prestaju da važe, a novinari nezaustavljivo klize u singularitet svoje moralne izopačenosti“, navodi autor u prologu knjige.

Glavna pitanja posle čitanja za Ivana Tasovca, direktora Beogradske filharmonije, bivšeg ministra kulture i informisanja u Vladi Srbije i jednog od recenzenata ove knjige, glase: „Da li će nekoga da opomene? Da ga natera da se preispita? Ili, ako je to nemoguće, da li ćemo mi ikada postati zemlja u kojoj će za napisanu i izgovorenu reč, za laž, biti tražena i dobijena odgovornost?“

„S nizom dobrih razloga, ovo delo možemo smatrati originalnim, racionalno uverljivim, korisnim i, izvesno je, kontroverznim. Hrabrost autora, preciznost u faktografiji, logičnost zaključaka i snažna moralno-politička indignacija nad mnogim akterima i događajima, knjigu će učiniti polemičnom i otvorenom za brojne, vrlo verovatno protivrečne interpretacije“, piše u svojoj završnoj reči profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu i politički analitičar, dr Dejan Vuk Stanković.

Knjiga „Ime i manipulacija – kodeks srpskih medija i povezanih grupa 2001–2016“ pisana je pune dve godine, a više od godinu dana nakon toga bilo je potrebno da bi pronašla svog izdavača. U njoj se nalazi više od hiljadu i po napomena i bibliografskih referenci, analizirano je isto toliko članaka iz štampanih i onlajn medija, a broj stavki u registru imena i naziva premašuje tri hiljade.

Ištvan Kaić, analitičar medija i publicista, rođen je 1980. godine u Kikindi. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i kompjuterski inženjering na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta. „Ime i manipulacija – kodeks srpskih medija i povezanih grupa 2001–2016“ je njegova druga knjiga posle naučne monografije „Iz sna ka čemu: neka mesta lakanovske psihoanalize“.

Knjiga se u Srbiji može kupiti u knjižarama Delfi, Vulkan i Službeni glasnik, kao i na važnijim prodajnim mestima „Moj kiosk“. U Crnoj Gori, knjiga je u prodaji na važnijim kioscima Tobacco S Press, Štampa i S Press Plus.

Zavirite u knjigu

Koncept promocije, Delfi-SKC, 24. januar 2018. 


Ko vidi ono što novinari ne vide?

  • Knjiga se stavlja na mesto Drugog kao nesvesno novinarstva, na mesto odakle novinari ne mogu u celosti da uvide posledice svog rada;
  • Nepomirljivost dva koncepta: slobode i odgovornosti medija;
  • Zašto će novinari uvek biti protiv ovakvih knjiga i kako se ona može probiti u javnosti ako sve mora da prođe kroz medije?
  • Čemu nas onda uči knjiga i kome je pre namenjena: medijima ili njihovim konzumentima?
  • Da li je konzument dovoljno snažan da izvede promenu u nekom mediju ili to mora krenuti od novinara?
  • Drugi je uvek jači od nas: Nije li to uslov mogućnosti za svaku manipulaciju?

 

Da li od nas ostaje nešto mimo onog što od nas prave mediji (označitelje)?

  • Prelaz iz jedne strane na drugu: od kritičara do kritikovanog;
  • Šta se dešava u takvoj situaciji, šta se promenilo? Da li se i kakvo saznanje dobija u tom procesu?
  • Šta je ono što zna i trpi kritikovani, a zanemaruje kritičar? Zašto kritičar često zaboravlja da je nekad bio kritikovani?
  • Zašto se knjiga stavlja na stranu označitelja? – da bi pokušala da odgovori na pitanje: Da li se pojedinac može otrgnuti, bilo privatno ili javno, od slike koju o njemu prave mediji ili on polako mora da postane svoja medijska slika i svoj označitelj?
  • Ima li uopšte smisla boriti se za takvu promenu, ili je jedini način usvojiti mehanizme manipulacije i upotrebiti ih protiv onih od kojih dolaze (postati isti kao i oni i time dati za pravo njihovim manipulacijama)?

 

 Da li je adut ove knjige njeno odloženo dejstvo?

  • Budućnost i perspektive uticaja;
  • Zbog čega knjiga ne dobija ili ne može dobiti kratkoročnu afirmaciju?
  • Da li ona kao takva može dobiti opšte važenje i status udžbenika, ući u kategoriju akademskog štiva?
  • Njena aktuelnost crpi se iz modela manipulacija koje su u javnom životu neprestano prisutne nezavisno od aktera;
  • Na šta onda knjiga poziva: na obazrivost novinara ili obazrivost konzumenata?
  • Da li određeni mehanizmi manipulacija mogu biti karakteristični samo za određene aktere? Ako da, nije li onda određenje triedra i tetraedra iz knjige centralno obeležje medijskog delovanja u Srbiji i Crnoj Gori od početka novog milenijuma do danas?


Snimak promocije

Promocija: Megatrend univerzitet, 25. april 2018.

Učesnici:

  • prof. dr Jovica Trkulja, Pravni fakultet, predavač na predmetu Politički sistem;
  • prof. dr Mijat Damjanović, bivši dekan Fakulteta političkih nauka, profesor emeritus na Megatrend univerzitetu;
  • prof. dr Dragana Jovanović, Fakultet za kulturu i medije, predavač na predmetima Medijska analitika i Kulturni identitet, PR ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije 2002-2004;
  • autor.

Snimak promocije

 
Ištvan Kaić © All Rights Reserved.
Vrh strane