Foto: Oksana Toskić

...AND JUSTICE FOR ALL: Pušić sabotira istragu o Novostima

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

U periodu između 31. jula, kada je Apelacioni sud odbio žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal i potvrdio rešenje kojim je Stanku Subotiću određeno jemstvo od 538.000 evra u nekretninama za odbranu sa slobode i povlačenje poternice, i 16. septembra 2013. godine, datuma ročišta na kojem se prvi put pojavio u Specijalnom sudu, Bogdan Pušić pokušao je da ugovori susret sa srpskim biznismenom, ali je Subotić to odbio, znajući za njegovu reputaciju kada je reč o iznudama i sumnjajući da je namena ovog razgovora bila da Pušić izvuče novac u zamenu za to da se slučaj reši u Subotićevu korist. Iako je 26. septembra iste godine smenjen s mesta zamenika načelnika UKP, Pušić još punih godinu dana ostaje na čelu radne grupe za ispitivanje 24 sporne privatizacije, između ostalih i slučaja Večernje novosti, iz koje nekoliko službenika tokom 2013. putuje kod Subotića u Švajcarsku radi pribavljanja dokumentacije.

Ove radnje posledice su tri godine starog uključenja u emisiju Intervju sa Jugoslavom Ćosićem, 15. marta 2010. godine, u kojem Subotić iznosi podatak da je njegovim tadašnjim poslovnim partnerima Miroslavu Miškoviću i Milanu Beku dao pozajmicu od 50 miliona evra kako bi kupili Luku Beograd i kompaniju Novosti, od čega mu veći deo novca još uvek nije vraćen, a zatim i intervjua koji je dao podgoričkoj televiziji In, 22. marta iste godine, u kojem je mnogo opširniji u vezi s pomenutom temom. Po povratku svojih službenika iz Ženeve, Bogdan Pušić rasformirao je čitav tim koji je radio na rasvetljavanju ovog slučaja, službenike koji su pažljivo prikupljali dokumentaciju prebacio na novu dužnost, a istragu ostavio u rukama neupućenih početnika, koji predmet do dana današnjeg drže u tzv. predistražnom postupku. Zbog nezadovoljavajućih rezultata, radna grupa koja se bavila spornim privatizacijama rasformirana je 25. oktobra 2014. godine, a predmeti prosleđeni drugim službama u MUP-u;[1] glavni osumnjičeni u predmetu Novosti je biznismen Milan Beko.

Nemački medijski koncern Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) krajem 2004. godine pokušava na Beogradskoj berzi da kupi akcije Večernjih novosti, ali u tome biva onemogućen izmenom zakona u poslednji čas, koja je bila rezultat pritiska dvojice tajkuna, Miroslava Miškovića i Milana Beka na vladu Vojislava Koštunice. Svrha izmene ovog zakona postaje jasna tek kroz naredni sled događaja; Beko i Mišković sastaju se sa Subotićem, koji je posrednik u tom procesu, nastupajući kao predstavnici države u prodaji Večernjih novosti, i iznose ponudu od 26 miliona evra za otkup 60–65% akcija tog lista, koju predsednik WAZ-a Bodo Hombah prihvata. Nakon uplaćenog iznosa, kojem su prethodili potpisani ugovori između Subotićeve kompanije Senta (koja dobija mandat od WAZ-a uz izdatu garanciju na sumu uvećanu za još 15 miliona evra, na koliko je išao iznos budžeta za taj projekat, i kontragaranciju da će Subotić dobijene akcije predati WAZ-u) i kompanija Ardos, Trimaks i Karamat u vlasništvu dvojice tajkuna, Beko i Mišković, manipulišući malim akcionarima mimo berze, kupuju akcije za višestruko niži iznos, između osam i devet miliona evra, s razlikom koja je bila njihov i čist profit ljudi koji su organizovali tu kupovinu tako da dvojica tajkuna mogu da nastupe kao prodavci državnog dobra, zadržavajući, što je najvažnije, protivno ugovorima, te akcije za sebe.[2] „Tako da se podrazumeva šta se dogodilo – da su Mišković i Miša Beko praktično uz pomoć tadašnje vlasti prvo nezakonito trgovali akcijama Večernjih novosti, preprodavali ih, gde su koristili moj novac, odnosno novac WAZ-a za otkup tih istih akcija, s tim što su te iste akcije plaćali tri puta manje, što govori da je organizovana družina koja je pravila ekstraprofite zato što je imala uz sebe korumpirane političare i korumpirane državne službenike“, kaže Subotić, kojem je zbog takvog ishoda WAZ blokirao garancije.[3]

Na pitanje voditelja zašto nije pokrenuo tužbu protiv lica koja su ga oštetila, sagovornik navodi da su se razlozi smenjivali i da mu je, između ostalog, rečeno da se država predomislila iz razloga što smatra da WAZ ne treba da, zbog toga što je već tada imao udeo u vlasništvu Politike i novosadskog Dnevnika, postane i vlasnik Večernjih novosti, da bi, nakon što je 2007. godine podignuta optužnica protiv Subotića, to postao glavni razlog. Tumačeći sve kao „naknadnu pamet“ tajkuna kojima, ispostaviće se, to neće biti jedini put da na sličan način eliminišu konkurenciju, uzmu novac i iz njega, uz svesrdnu pomoć države, izvuku enormnu korist, Subotić tvrdi da je Beku i Miškoviću to postao princip: „I sa drugim ljudima su isto tako radili, i sa Slobodanom Radulovićem, da ga opljačkaju za C market. Tako su uradili isto oko kupovine Knjaza Miloša – bili su spremni, čak su mi to i pričali, smejali su se, da uhapse košarkaša Vladeta Divca, koji je isto hteo, želeo je da kupi i Večernje novosti, a želeo je da učestvuje i u privatizaciji Knjaza Miloša. Znači, njemu su organizovali isto što su organizovali i meni i ja verujem danas da je on zbog toga tada, u tom periodu napustio Srbiju i odselio se u Španiju.“

U vezi s Lukom Beograd Stanko Subotić ispričao je da je Milan Beko tražio pozajmicu tako što bi iz njegovog i Subotićevog zajedničkog posla (privatizacija Putnika) s jednom ruskom kompanijom preuzeo Subotićev deo profita u iznosu od 24 miliona evra na period od maksimalno 60 dana, da bi s bankama mogao da napravi aranžmane za kupovinu. Od ovog novca Beko je Subotiću sa dve godine zakašnjenja vratio samo 16 miliona evra, kojima je raspolagao preko tri finigirana ugovora, od kojih su dva datirana na 8. februar i jedan na 19. mart 2008. godine, koje je koristio kako bi izbegao plaćanje poreza u Srbiji, preusmeravajući novac sa svojih firmi kao što su Standard Consalting i Landslade Company. Milan Beko je 21. novembra 2010. godine u intervjuu za TV B92 u emisiji Između redova, takođe kod Jugoslava Ćosića, priznao da je vlasnik Večernjih novosti, da su njegove kompanije dobile 24 miliona evra za tu kupovinu, ali je negirao da je ona obavljena novcem pozajmljenim od Stanka Subotića, kao i da je prelazak u ruke WAZ-a bio predviđen tim ugovorom.[4]

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj