Baza tekstova iz oblasti politike, kulture i psihoanalize
 
KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: Novo odelo Jugoslava Ćosića Foto: Oksana Toskić
Facebook Twitter Google
01.12.2018 / Prikazi

KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: Novo odelo Jugoslava Ćosića

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Kablovska televizija N1, koja je u portfoliju KKR grupe lažno predstavljena kao provladina u smislu podrške stabilizacionim i reformskim procesima u regionu, bilo da je reč o slučaju „napada“ na Miroslavu Milenović, ili praćenja Saše Jankovića za koje se ispostavilo da su ga „sprovodili“ sused i proslavljeni rukometaš, održava čas ulogu inicijatora, a čas megafona afere, tj. medija koji će prvi objaviti priču u interesu njenih nalogodavaca i pokušavati što više da je raširi. Primera za manipulativno delovanje ove televizije, koja je od svoje pripojnice CNN-a preuzela samo produkcijske standarde, dok inače uporno odbija da prizna da je antivladina, pa se, iskorištavajući označiteljsku vezu sa CNN-om, deklariše kao visokoprofesionalna i nepristrasna, čiji prezenteri i novinari u skečevima svedoče da na njoj rade ono što su oduvek želeli, te da im se na taj način ispunio životni san – ima puno, a mnogi od njih, za koje najveću odgovornost snose tri lica – direktor programa Jugoslav Ćosić, izvršni producent Igor Božić i urednik sajta Nikola Stojić – već su navedeni. Grupisano prema motivima, najčešće se izdvajaju: stalna aktualizacija pitanja slobode medija (samo kako vlast tretira medije, ali ne i obratno); afirmacija svega što iznose tzv. istraživačke organizacije BIRN, CINS i KRIK, s kojima sarađuju i produciraju pojedine emisije; kooperativnost s hibridnim strukturama iz Adria Media grupe i NUNS-a; svevremena relativizacija procesa koji se u sudu vodi protiv Miroslava Miškovića; ismevanje Srpske napredne stranke i njenih članova po radikalskom, segregaciono-dekadentnom ključu, koji koristi interesna grupa okupljena oko Demokratske stranke i pojedinaca na društvenim mrežama. Sve to posebno je prelomljeno konstantnom diskreditacijom ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i aktuelnih promena u resornom ministarstvu.

Tako prilikom posete evropskog komesara za proširenje, 10. decembra 2015. godine, koji je premijeru Vučiću predao novi Izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU, ova televizija falsifikuje reči Johanesa Hana s konferencije za štampu održane istog dana, kada ovaj na pitanje novinara da prokomentariše medijsku situaciju u Srbiji odgovara: „Očekujem od politike da se razvija i menja, ali to želim isto da vidim i kod medija [...] u medijima u regionu vidim da su ili za ili protiv vlasti. Voleo bih da vidim neutralne, nezavisne medije, u kojima se čuju različita mišljenja o određenim temama i to se odnosi na sve.“ Iako u samom prilogu prenosi komesarove reči, N1 naslov kreira po sopstvenom nahođenju, izbacujući iz dela njegove izjave reč ’neutralne’, da bi isti mogao da glasi „Han: Želimo da vidimo nezavisne medije u celom regionu“, a time lažno sugerisalo kako on u Srbiji traži više nezavisnih medija, jer ih je ostalo veoma malo koji, prema raširenoj propagandi iz ovog korpusa manipulanata, nisu pod kontrolom vlasti, što upravo dokazuje polarizaciju o kojoj Han govori i predstavlja totalnu suprotnost onome za šta se zalaže. Interesantno je da će i na dva sajta u vlasništvu Adria Media grupe, kao po dogovoru, biti primenjen isti tip falsifikacije, pri kojoj se izostavljanjem jedne jedine reči menja čitav koncept i proizvodi suprotno značenje – u Kuriru i Newsweeku – „JOHANES HAN: Voleo bih da vidim nezavisne medije u Srbiji“. Ovo nastojanje takođe jasno pokazuje da u Srbiji sintagma nezavisni medij nosi isključivo resantimansko značenje – nezavisan od vlasti, tj. režima, a ne – nezavisan od svake vrste spoljnog uticaja, kakvo inače ima po definiciji.[1]

Sličnu podvalu u naslovu, koja istovremeno smisaono pokopava sadržaj čitavog članka, N1 će sprovesti u delo praveći prilog od gostovanja lidera pokreta „Dosta je bilo“ u jutarnjem programu, 7. marta 2016. godine, u vreme predizborne kampanje, gde je već sam uvodnik otkucan masnim slovima u potpunoj koliziji s naslovom koji ide pre njega. Izdvojen stav Saše Radulovića da je „priča o tome da će lider naprednjaka Aleksandar Vučić biti u fokusu predizborne kampanje i vlasti i opozicije, pokušaj podmetanja, i da Srbiji nije potreban vođa već sistem“, direktno demantuje naslov „Radulović: Vučić je centar korupcije u Srbiji“, što ukazuje na to koliko je onome ko ga je stavio stalo da se premijer pošto-poto nađe u negativnom fokusu, bez obzira na to što sagovornik Novog dana tvrdi da su priče o postojanju takvog fokusa u kampanji – izmišljotine. Na taj način, baš kao i u slučaju s Hanom, medij kroz intencionalnost preigrava eksproprijaciju lica o kojem izveštava, pa je osnovano reći da je, čak po cenu apsurdizacije, takav potez urednika, iako tačno zna šta čini, prosto jači od njegove novinarske profesionalnosti i da on ništa ne želi niti može da uradi da to zaustavi – poput Džona Malkoviča u filmu Opasne veze iz 1988. godine, čiji lik napadnim ponavljanjem jedne te iste rečenice (formule), dok ostavlja junakinju koju tumači Mišel Fajfer, demonstrira svu svoju brutalnost i stavlja joj do znanja da je bila samo deo pogodbe: „To je izvan moje moći!“ („It’s beyond my control!“). Ista televizija optužila je Tomislava Nikolića samo tri dana ranije, 4. marta, cinično ga i po prvi put nazivajući „predsednikom svih građana“, da se svrstao na stranu SNS-a samo zbog toga što nije želeo unapred da zagovara neregularnost predstojećih izbora, kako to čini Demokratska stranka, poput ekstremista u Crnoj Gori koji ne znaju više kako da sruše s vlasti Mila Đukanovića; autorka priloga je Ana Kaplij, još jedan u nizu preletača sa B92.[2]

Saradnja sa BIRN-om posebno dolazi do izražaja 21. decembra 2015. godine, kada se na N1 emituje specijalna emisija Čuvari vlasti ili građana?, o policiji u regionu, ali zapravo najviše u Srbiji, gde se među aferama koje se vezuju za MUP ubraja i smena pet načelnika uprava policije iz juna 2014, među kojima je bio i Rodoljub Milović. Ova emisija svoj povod dobija u istraživanju koje je sproveo BIRN pod nazivom „Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu“, prema kojem navodno čak „96 odsto građana Srbije smatra da je policija korumpirana, a velika većina (82 odsto) ocenjuje da političke partije utiču na rad policije“, dok je podatak o veličini uzorka i metodu istraživanja potpuno izostavljen.[3] Premda je načelno predstavljeno da se analiza tiče čitavog regiona, gosti u emisiji isključivo su iz Srbije (Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, i već pomenuti Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku), a voditelj programa Igor Božić izostavlja svoj potpis ispod članka na sajtu te televizije. Kao primer za uticaj politike na policiju, BIRN i N1, vođeni reakcijama čelnika Demokratskog fronta i Mreže za afirmaciju nezavisnog sektora (MANS), zajedničkim snagama okrivljuju Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ) crnogorskog MUP-a i premijera Mila Đukanovića za prekomernu upotrebu sile tokom antivladinih protesta u oktobru 2015. godine.

Ova emisija u kompletu s takođe pomenutom Kriza u Crnoj Gori, od 19. oktobra 2015. godine, radi kao direktna podrška onome što u Podgorici dolazi godinu dana kasnije, gde je na vreme osujećenom terorističkom napadu ispred Skupštine Crne Gore najveća potpora trebalo da bude upravo ovakvim i sličnim emisijama etablirana slika o crnogoskoj policiji koja prekoračuje nadležnosti i vrši agresiju nad nevinim i mirnim građanima (scenario tokom uličnih demonstracija devedesetih u Beogradu). Uprkos očiglednom učešću u medijskoj pripremi terena za krvoproliće zbog kojeg je u domaćoj i međunarodnoj javnosti trebalo okriviti aktuelni crnogorski režim i tako ga za sva vremena sahraniti, televizija N1 u savezništvu sa BIRN-om, nakon što je takav ishod sprečen, umesto da nakratko pokuša da prikrije klizanje antiđukanovićevske delatnosti u kozločinačku, nastavlja sa još većom žestinom i u besu što je plan svrgavanja „poslednje balkanske diktature“ propao, kreće s uveravanjem regionalne javnosti da je hapšenje dvadesetoro srpskih državljana u noći uoči parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 16. oktobra 2016. godine samo vešto pripremljena simulacija kako bi režim stvorio paniku, podigao nacionalna osećanja i dobio izbore.

Sve to u emisiji Pressing, u režiji medijskog atentatora Jugoslava Ćosića, dva dana kasnije potvrdiće niko drugi do njegov saučesnik Slobodan Georgijev, koji „smatra da se radi o nameštaljki i da je sve inscenirano“, da je „hapšenje ’potpuni cirkus’, koji je, kako kaže, poslužio svrsi i doprineo da se u danu kada su mnogi očekivali veći pad Mila Đukanovića, on ipak zadržao ’iznad vode’“, kao i da je Crna Gora „mafijaška država“, ne znajući pritom ni toliko da Demokratski front nije stranka već koalicija.[4] Gošća specijalne emisije u improvizovanom podgoričkom studiju TV N1, koja preko pojedinih kablovskih emitera emituje program i na teritoriji Crne Gore, 17. oktobra je direktorka Monitora i CIN-CG-a Milka Tadić, drugo zaštitno lice OCCRP-a i jedna od glavnih kriminalizatorki Mila Đukanovića i Stanka Subotića u Crnoj Gori. Sa stopostotnom izvesnošću se, dakle, može tvrditi da teroristički napad ne bi bio izvodljiv, niti bi mogao dostići svoj smisao u jeziku da pre toga, zahvaljujući transverzali čiji je jedan od medijskih krakova i MANS–BIRN–N1, nije podignuta dimna zavesa o navodnoj sklonosti crnogorske policije da koristi prekomernu silu – slično kao što ni atentat na Đinđića to ne bi bio bez prethodnog pojednačavanja pokojnog premijera s grupom kriminalaca iz Surčina.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj

 
  1. O zloupotrebama termina „nezavisni“ i „kritički medij“ premijer Srbije Zoran Đinđić govori već u prvoj godini svog mandata: „Kod nas postoji predrasuda da su nezavisni samo oni koji kritikuju, dok su korumpirani oni koji ne kritikuju. Međutim, pitanje je koji razlozi postoje za kritiku. I drugo, da li je onaj ko kritikuje izložen bilo kakvim problemima. Nikada se toliko opozicije nije pojavilo u državnim medijima kao sada... ljudi poput Baneta Ivkovića i Vojislava Šešelja. Cinično je kad oni na televiziji na kojoj se pojave tvrde da su mediji u Srbiji u mraku. To je kao kad ljudožder kaže – sinoć smo pojeli poslednjeg ljudoždera! Ako su preživeli Miloševića i njegove pritiske, mediji koji su bili izloženi progonima pod starim režimom nemaju razloga da se plaše. Koga?“ (Đinđić, Z., Jedna srpska vizija, Ateneum, Beograd, 2004, str. 110).
  2. „Predsednik navija za jednu stranku, opozicija zabrinuta“, N1, 4. mart 2016. (http://rs.n1info.com/a140294/Vesti/Opoziciju-brine-regularnost-izbora.html; pristupljeno 18. aprila 2016). Ovaj prilog praktično je dokaz za učešće medija N1 u pripremi scenarija da se odmah posle izbora oni od strane opozicije proglase za pokradene kao u vreme Slobodana Miloševića, što je Demokratska stranka i učinila već pola sata nakon zatvaranja biračkih mesta 24. aprila, ne bi li se na taj način obistinile sve prognoze koje su unapred podgrevane upravo ovakvim prilozima. Razlog zbog kojeg se išlo na ovu strategiju jesu niske brojke koje su uoči izbora tzv. cenzus-stranke dobijale u sopstvenim istraživanjima javnog mnjenja.
  3. U prilogu na sajtu koji nosi naslov „Afere srozale poverenje građana u policiju“ nalazi se pasus u kojem se događaji pokušavaju kapitalizovati upotrebom modela ’Prorokovićevog niza’: „Poslednji meseci bili su posebno burni, a afere su se nizale jedna za drugom. Optužbe za nezakonita prisluškivanja, reketiranja stranih investitora, utvrđivanje istine na poligrafu koji nema nikakvu dokaznu vrednost, pa sve do ’vikend šou TV programa’ o državnom udaru i konferencije za novinare ministra policije održane u prisustvu specijalaca naoružanih do zuba. Vrhunac sluđivanja javnosti i uvlačenja policije u polje politike usledilo je objavom ministra unutrašnjih poslova da će policija pokušati da povuče krivičnu prijavu protiv vlasnika Kurira Aleksandra Rodića, iako, kako je zaključio Stefanović, to ne znači da on nije kriv za krivično delo koje mu se stavlja na teret.“
  4. „Georgiev i Tufegdžić: Navijači su gola sila“, N1, 18. oktobar 2016. (http://rs.n1info.com/a202279/Vesti/Vesti/Georgijev-i-Tufegdzic-Navijaci-su-gola-sila.html; pristupljeno 20. novembra 2016).
 
Ištvan Kaić © All Rights Reserved.
Vrh strane