IZ CRNE GORE, S LJUBAVLJU: Biber rasut po sajtovima regiona

<< Nazad na sadržaj
< Prethodno
Sledeće >

Još jedna varijacija na ovu temu pojavila se kao međukorak do Grahovčevih stavova početkom 2015. godine iz, na prvi pogled, neočekivanog pravca. Na blogu Londonske škole za ekonomiju (LSE), dakle, iste škole koja je poslužila da bi se pravili ekscesi na predavanjima Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića, a čiji su studenti i naučni saradnici imali istaknutu ulogu u aferi „Plagijati“, 7. februara je osvanuo tekst Florijana Bibera, direktora Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, Austrija, pod naslovom „Ten rules by a 21st-century Machiavelli for the Balkan Prince“ („Deset pravila savremenog Makijavelija za vladare na Balkanu“). Povod za tekst bilo je predavanje koje je Biber održao u toj školi 27. januara i koje je, između ostalog, iskoristio da bi optužio premijera Srbije Aleksandra Vučića za napade na BIRN, zbog „istraživanja“ o kopu Tamnava, koje sadrži demantovane i dokazane neistine i predstavlja jedan neuspeli lobistički pokušaj, čime je LSE, jedna inostrana obrazovna institucija, još jednom poslužila kao centar za diskreditaciju srpskih vlasti.[1] Predavanju prisustvuje i Milica Delević, nekadašnja direktorka Kancelarije za evropske integracije, koja je posao u centrali Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu dobila zahvaljujući zalaganju aktuelne Vlade Srbije.

Međutim, tekst osobe koju domaći mediji predstavljaju kao renomiranog stručnjaka za Jugoistočnu Evropu, u stvari je neviđeni akademski sunovrat u političko-medijsku manipulaciju i time zloupotrebu položaja zbog korišćenja zvaničnog bloga univerziteta radi najdirektnijeg mešanja i narušavanja međunarodnih odnosa sa četiri države bivše Jugoslavije (Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije). Napisan u formi bezličnih zapovesti i saveta koje bi „savremeni Makijaveli“ dao balkanskom vladaru, Biber ipak linkovima koji prate tekst jasno stavlja do znanja odakle crpi svu narativnu građu. Iza svakog od linkova bezmalo se krije tema ili afera koja je već bila ili će tek biti upotrebljena protiv Mila Đukanovića ili Aleksandra Vučića (izveštaj Evropske komisije o napretku Crne Gore i Srbije, projekat „Beograd na vodi“, sumnja u poslove s Emiratima i u razloge zbog kojih je Mohamed Dahlan dobio srpsko i crnogorsko državljanstvo, cenzura medija, diktatura i sl.), i svaki na manje ili više eksplicitan način referira na izvore poput Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS). Iako Biber piše na engleskom i objavljuje na sajtu Londonske škole, veoma je zagonetno to da se iza pojedinih linkova kriju prilozi napisani na BHS jeziku (jedan od linkova vodi direktno na program stranke Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića), što automatski nameće pitanje kome je zapravo tekst namenjen i svedoči o tome da je autor unapred računao na njegov plasman na tržište Balkana – konkretno, Crnu Goru i Srbiju.

Ko je, dakle, Biberov savremeni Makijaveli, a ko vladar koji uči od njega? Tekst Florijana Bibera na njegovom ličnom blogu, odakle mu se tekstovi obično prenose na druge sajtove, pojavljuje se četiri dana nakon što je objavljen na LSE, tek 11. februara, istog dana kada na crnogorskom portalu Pcnen biva kompletno preveden i objavljen na BHS jeziku. Samo dan kasnije, samostalno ga prevode i objavljuju podgoričke Vijesti, čija ga redakcija, uz zadržavanje svih linkova, umesto „neutralnim“ portretom Makijavelija koji je Biber koristio, oprema nizom sugestivnih fotografija Đukanovića s Vučićem i na taj način eksplicitno ilustruje sve što je autor zapravo podrazumevao u podtekstu svoga teksta. Teza iz Kurira od pre pola godine unapređena je tako novom scenografijom, u kojoj Vučić, „balkanski vladar“ sa značajnom podrškom u narodu, koji je relativno skoro došao na vlast, postaje šegrt manipulativnog i dvadeset i pet godina na vlasti iskusnog „Makijavelija današnjice“, Mila Đukanovića.

Željko Ivanović, direktor Vijesti, blizak je prijatelj s Gordanom Igrić, regionalnom direktorkom i osnivačem BIRN-a, a takođe u svevremenoj tesnoj saradnji s organizacijom MANS i njenom direktorkom Vanjom Ćalović, koja će mu 20. septembra 2013. godine ustupiti fotografiju Stanka Subotića i Vladimira Popovića iz restorana „Leonardo“ kao nekakav sam po sebi kompromitujući materijal, kako su ga predstavljali.[2] Jedan od linkova u Biberovom tekstu vodi do priloga sa sajta BIRN-a čiji je autor bosanska novinarka Nidžara Ahmetašević, poznata po tome što je vodila kampanju za ovu NVO, zajedno s Danom, Vijestima i Monitorom, protiv konferencije „Riječ, slika i neprijatelj“ i njenih učesnika, s ciljem da se čitav događaj prikaže kao jednostran, neobjektivan, besmislen i promašen.[3] Sajt BIRN-a redovno prenosi Biberove tekstove, dok se u njima, s druge strane, najčešće koristi materijal sa BIRN-ovog sajta, što znači da Biber kao figura funkcioniše isto kao što Milka Tadić Mijović, Željko Ivanović i Mladen Milutinović kooptiraju u spornom tekstu Kurira – kao uzajamni promoteri; Biber se poziva na pisanje BIRN-a, a BIRN dalje uz pomoć Bibera lansira nove priloge u korist svojih kampanja i tako ukrug, reklamirajući jedni druge, simuliraju postojanje većeg broja nezavisnih izvora. Istovremeno, poput Vilijama Montgomerija, Florijan Biber s vremena na vreme daje izjave za srpske medije i predstavlja se kao ekspert za geopolitička pitanja, kao što je to učinio kada je, povodom Vučićeve posete Tirani, 27. maja 2015. godine, dao izjavu za Tanjug.[4]

Dan nakon što to čine Vijesti, 13. februara 2015. godine, Biberov tekst prenosi i bosanski portal Buka, da bi se 16. februara konačno našao na veb portalu TV N1, predstavljen kao „tekst koji je zapalio društvene mreže“, uz notornu laž da je tekst preveden s engleskog tek „nakon velikog interesovanja“, jer je interesovanje za tekst ostvareno onda kada je preveden u Crnoj Gori i tako posredstvom regionalnih medija i društvenih mreža plasiran u Srbiju. Budući da je tekst na ova dva sajta prelomljen uz vraćeni portret Makijavelija ili sliku britanskog izdanja njegovog dela Vladar, kao i da su odstranjeni svi Biberovi linkovi iz originalne verzije, koja je samo linkovana u uvodnom delu, očigledno je da je uredništvo ova dva medija smatralo da je asocijacija koju je stidljivo podmetnuo sam autor, a do srži je konkretizovale Vijesti u dosluhu s organizacijama MANS i BIRN – prejaka i prerizična za domaću upotrebu, pa je prepustilo čitaocima da sami metodom identifikacije raspoznaju kojim akterima (označiteljima) pripadaju koje medijski propagandne slike (označena) u opticaju. Tu leži još jedan pokazatelj koliko su, metodološki gledano, postali divlji i agresivni nosioci crnogorske propagande protiv tamošnjih vlasti, koji se ne libe da neskriveno izazivaju međudržavne animozitete i više ne biraju sredstva kojima bi skinuli s vlasti čoveka koji toliko dugo vlada kao Đukanović, makar to činili preko Vučića, optužujući ga da je isti kao i ovaj – jer su 2015. godine već sasvim sigurni da samo smenom srpskog premijera može da se vrati ona politika kojom se iz Srbije pomagalo razaranje crnogorskog državnog vrha.

Sledeće >
< Prethodno
<< Nazad na sadržaj

„BIRN Attack ‘Part of Balkan Democratic Crisis’“, Balkan Insight, 28. januar 2015. (http://www.balkaninsight.com/en/article/birn-attack-part-of-balkan-democratic-crisis; pristupljeno 4. juna 2015). ↑
„Društvo na okupu – za jednim stolom Popović, Subotić i Ban“, Vijesti, 21. septembar 2013. ↑
„I Joined Montenegro’s War on ‘Enemy’ Media“, Balkan Insight, 15. novembar 2013. (http://www.balkaninsight.com/en/blog/i-joined-montenegro-s-war-on-enemy-media; pristupljeno 4. juna 2015). ↑
Poveden iskustvom da u inostranstvu ne može da odgovara za manipulatorno delovanje i širenje neistina, Biber se istrčava i 20. oktobra 2016. godine daje izjavu za tabloid Alo!, gde predstavljen kao „austrijski ekspert“ pokušava da abolira srpske teroriste i njihove kontributore koji su četiri dana ranije planirali da izazovu krvoproliće ispred crnogorske skupštine i jezikom Gordane Igrić komentariše politiku pridruživanja Evropskoj uniji u zemljama tranzicije, na račun koje BIRN profitira: „Hapšenje ’srpskih terorista’ na dan izbora je veoma sumnjiv incident i ne verujem da su delovi opozicije pokušali da organizuju oružanu pobunu. Nema rizika od oružanih sukoba. Hapšenje koje se desilo na dan izbora je verovatno režirano, ali čak i da nije nema ozbiljnih igrača koji bi doveli do nasilja. Đukanović govori kako podržava ulazak u EU, ali je njegova posvećenost reformama vrlo problematična. EU pažljivo gleda kakve su reforme u realnosti i malo je verovatno da će prihvatiti tu njegovu fasadu. To bi značilo da postoji nezavisno sudstvo koje bi se borilo protiv organizovanog kriminala i korupcije i tako dalje, a to se verovatno neće desiti dok je on na vlasti. Sa prijemom zemlje koju vodi Milo Đukanović ne bi se složile sve članice EU, što važi i za druge u regionu, od Vučića do Tačija.“ Lid ovog priloga koji prenosi Blic glasi: „Florijan Biber, austrijski ekspert za Balkan i profesor Univerziteta u Gracu, izjavio je da je crnogorski premijer Milo Đukanović izmislio državni udar kako bi se održao na vlasti“ („Austrijski ekspert: Državni udar u Crnoj Gori režirala je VLAST“, Blic, 20. oktobar 2016). ↑