Uzorak u Crtinom istraživanju nije reprezentativan

„Među opredeljenim biračima (70 odsto), u ovom trenutku bi za studentsku listu glasalo 44,9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku glasalo 35,7 odsto, a za SPS 3,8 odsto, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje su u junu 2026. sproveli Crta i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford.“ Ovako glasi rečenica koju su mediji koji protažiraju Crtu izdvojili u lid i započeli prilog o novom istraživanju te organizacije. Šta nije u redu sa njom?

Pogledajte bolje. Nemojte se „ložiti“ na procente političkih opcija jer su za to i hteli da se zakačite, računajući da će vam promaći mnogo važniji detalj. Vratite se na sam početak rečenice, mislite na svet izvan medija i na objektivne parametre već održanih parlamentarnih izbora dok čitate. Sad ustremite pažnju na prvi podatak koji je nehotice, u zagradi iznet – 70 odsto opredeljenih birača. Lampica vam se odjednom pali: Da li je opredeljenih 70 odsto u odnosu na one koji su odlučili da izađu na izbore ili je to 70 odsto opredeljenih u odnosu na uzorak?

Ako je prvo, to bi istovremeno značilo da je 30 odsto onih koji su neodlučni za koga da glasaju, ali će svakako glasati za nekoga, a to pak znači da je iz uzorka prethodno morao biti eliminisan udeo onih koji su zaokružili da su sigurni da na izbore neće izaći, tj. apstinenata, kao i onih koji i dalje nisu sigurni da li bi izašli. U tom slučaju, podatak od 70 odsto opredeljenih koji ste pročitali ticao bi se samo na 70 odsto od svih onih koji su definitivno odlučili da izlaze na izbore i ne bi vam ništa govorio o udelu mogućih apstinenata jer je ta grupa van pula čije udele gledate. To još može da prođe i zvuči plauzibilno, kažete – od onih koji će izaći, 70 odsto već zna za koga će da glasa.

Ali ako je drugo, šta onda? Uzorak na kojem se obično vrše ovakva istraživanja reprezentuje celokupnu punoletnu populaciju, tj. sva lica sa pravom glasa na teritoriji Republike Srbije, bez KiM. Ako je opredeljenih birača 70 odsto u odnosu na uzorak, to znači da vam ovo istraživanje poručuje da je 70 odsto punoletnih građana Srbije već opredeljeno, tj. da izlazi na izbore i tačno zna za koga će glasati. A to pak znači da na tih 70 odsto opredeljenih dolazi još i udeo onih koji sigurno izlaze, ali nisu sigurni za koga da glasaju, a zatim i deo onih koji još nisu sigurni da li će uopšte izaći.

Pošto uzorak reprezentuje punoletne građane upisane u birački spisak, to bi značilo da ovi udeli u uzorku odgovaraju realnoj izbornoj izlaznosti na teritoriji Republike Srbije. Pa koliku nam to onda izlaznost predviđa Crtino istraživanje ako samo opredeljenih birača već ima 70 odsto? I koliko nam onda ostaje apstinenata?

Idite na sajt Crte, uđite u istraživanje i u poslednjoj rečenici rezimea dobićete potvrdu da je uzorak vršen samo na punoletnim građanima. Onda skinite pdf fajl i na slajdu ili stranici 2 imate potvrdu o teritoriji za koju važi istraživanje. A zatim pronađite slajd koji vam pokazuje raspodelu podataka na čitavom uzorku, slajd 57. To je kompletan kolač uzorka (na slici) na kojem su poslednje tri stavke: Neopredeljeni (12,2%), Apstinenti (9,2%) i Odbija da odgovori (8,1%). Kad saberete udele ove tri stavke i oduzmete od 100% dobijate 70,5% i potvrdu da je reč o 70 odsto opredeljenih (označenih zelenom bojom) u odnosu na celokupan uzorak, a ne samo na one koji su odlučili da izađu na izbore.

Ako pak od 100 odsto oduzmete samo one za koje je Crta sa sigurnošću utvrdila da neće učestvovati na izborima, a to su apstinenti sa 9,2% (označeni crvenom bojom), pod uslovom da se svi neopredeljeni opredele za nekoga i da su oni koji su odbili da odgovore to najverovatnije učinili u želji da ne otkriju za koga su, dobijate da izlaznost na predstojećim izborima po ovom istraživanju ide do neverovatnih 90,8 odsto.

Sad bacite pogled na Cesidove rezultate o izlaznosti na parlamentarnim izborima od 2000. godine naovamo i videćete sledeće – 2000: 57,72%, 2003: 58,73%, 2007: 60,56%, 2008: 60,77%, 2012: 57,77%, 2014: 53,09%, 2016: 56,07%, 2020: 48,93%, 2022: 58,60% i 2023: 58,77%. Nijedna od ovih izlaznosti ne prelazi 61 odsto ukupnog biračkog tela, odnosno 73,3 odsto ako računate realnu izlaznost od onih koji žive na teritoriji Srbije (5,2 miliona birača). To znači da bi, prema Crti, na izborima trebalo da se pojavi nešto manje od 20 odsto biračkog tela koje do sada nije učestvovalo u izbornom procesu, tj. da negde oko milion ljudi najednom odluči da glasa.

Sve navedeno ukazuje da uzorak koji je Crta koristila nije reprezentativan i da ne odražava volju birača u Srbiji. A kada uzorak nije reprezentativan, sve pada u vodu, onda nijedan zaključak i nijedan slajd ili stranica u ovom istraživanju nisu verodostojni.

Da ne govorimo o njegovom propagandističkom karakteru oličenom u činjenici da čak na pet slajdova zaključci Crte počinju: „Svi osim pristalica vlasti se slažu...“, „Samo pristalice partija na vlasti uzrok nesreće vide u tehničkom kvaru...“, „Jedino glasači partija na vlasti vide...“, „Jedino pristalice partija na vlasti navode...“, „Svi osim pristalica vlasti se slažu...“, iako podaci ne pokazuju isključivost i polarizaciju baš u toj meri. Posebnu bizarnost predstavlja „tehnički kvar“, izraz koji se koristi za mašinu ili uređaj koji može da se popravi i koji je anketom nametnut kao objašnjenje za pad nadstrešnice u koje tobože veruju pristalice vlasti.

Neprofesionalnost je očita i na slajdu 19, gde se, uprkos onome što kažu podaci, izbegava izvući zaključak da većina anketiranih daje prednost efikasnoj vladi čak i ako ona nije demokratska, dok se politička pristrasnost ne krije na slajdu 40, u delu gde se govori o „zvučnom topu“, kad Crta svaki napor vlasti da dokaže da takav nije upotrebljen samoinicijativno naziva „dezinformacionom kampanjom“.

Neko je ovih dana postavio pitanje, kako je Univerzitet Stenford mogao da stavi supotpis na istraživanje u kojem se tvrdi da na teritoriji Srbije ima svega 9,2 odsto apstinenata, ali se plašim da je to slično kao kada biste pitali kako CNN može da stane iza svega što radi N1 Beograd. Neko drugi je pak prokomentarisao, ko onda posle ovoga zapravo ima nameru da „pokrade“ izbore.

E, to je već dobro pitanje.

(Politika, 22.07.2026.)